Горња Врањска – Чешљугар Према попису становништва од 1533. године у Шабачком округу је било 68 села и 11 мезера (мезер – заселак у коме се обрађивало земљиште) који су временом прерасли у села. Чешљугар је имао 5 кућа. Порез за тих пет кућа био је 780 акчи. Статус села су добили 1548. године са 12 кућа и са порезом од 1000 акчи. Од ових 12 кућа, три су биле муслиманске: 1. Алијина; 2. Хусеинова (Алијин син) и 3. Велијина (Махмудов). По Алијинаом сину Јусуфу део села се и данас зове „Јусуповац“. Становништво се бавило ратарством и то: пшеницом и просом. Јединица за мерење жита се звала  „Кејла“ = 33 оке (1 ока 1,3кг) тј 43 кг. Четири кајле су чиниле товар. Цене су биле: пшеница 32 акче, просо 22, јечам 18, зоб 14 акчи. Доста су се гајили лан и конопља. Било је заступљено сточарство и виноградарство, а нарчито и пчеларство. Старешина села се звао Примићур. По попису из 1604. године имали смо 29 кућа (26 хришћанских и три муслиманске). Највећа села била су Букор 49, Криваја 39, Синошевић 34, Варна 10, Мишар 9, Црниљево 9. По попису из 1822. године Врањска има 74 куће, Варна 74, Криваја 68, Букор 60, Јаловик 106, Липолист 121, Прњавор 176, Богатић 186, Бадовинци 187... Врањска се раздвојила на: Велику (Горњу) Врањску и Малу Врањску 1877. године. Прва школа у селу је прoрадила 1865. године. Од 1886 – 1954 село је било општина. Милош Стојићевић – Милош Поцерац Ово село је познато по Милошу Поцерцу (Стојићевић) војводи Карађорђевом који се истакао у борби са Турцима од 1804 – 1811 године, а нарочито у борби на Мишару 1806. године. Рођен је у Врањској 1776. године од оца Филипа и мајке Илинке. Имао је и сестру Иконију. Презиме је добио од деде Стојића. Читати и писати се научио у Грушићу код кнеза Илије Марковића. Затим је провео три године у манастиру Радовашница. По смрти оца, враћа се кући и затим одлази код Илије Марковића за писара где остаје једну годину, а по његовој смрти прелази за писара Михаила Ружичића. Ту се упознао са оружјем и почео да га носи. Ту је био све до почетка I српског устанка 1804. године. Од вожда Карађорђа је добио чин „Војводе“. Познат је по томе што је заробио Кулин капетана и његову чувену сабљу. Погинуо је не у борби, него га је убио кум чувени Хајдук Прело (Петар Прелић) 5. августа по старом календару 1811. године. Сахрањен је у црквеном дворишту у Добрићу. После „Боја на Лозници“ 1810. године Филип Вишњић је испевао чувену народну песму „Милош Стојићевић и Мехо Оругџић “. Село данас Горња Врањска је данас једно од модернијих и најразвијенијих села Шабачке општине. Село се налази јужно од Шапца, на удаљености око 7 км од града на регионалном путу Шабац - Доње Црниљево. По последњим пописима у селу има око 500 кућа. Интересантно је рећи да млади остају на селу, јер се 80% становништа бави пољопривредом. Најразвијеније је повртарство и сточарство. Прво поврће које се види на Шабачким пијацама управо потиче из овога села. Свињарство је главна грана сточарства, тако да се више од 50% становништва бави овом производњом. Последњих пар година већи део сокака (улица) је асфалтиран  и осветљен уличним светлом. У селу постоји осмогодишња школа, дом културе, здравствена и две ветеринарске амбуланте. Ускоро треба да прође и градска вода, јер за село од 1800 становника то је неопходно. Комуникација са градом је на високом нивоу, јер приградски саобраћај обављају два приватна превозника. Поред два фудбалска тима, фолклора и каратеа за децу, постоји и ловачка секција.